Rasa: Irski seter

Visina: muzjak od 57 do 70 cm

         zenka od 54 do 61 cm

Tezina: od 20 do 25 kg

Irski seteri su u pocetku bili crveno-beli. Mnogi uzgajivaci su smatrali 

da su crveni pozeljniji, pa su ukrstanjem crveno-beli skoro nestali.

Ovi psi su plemeniti, atletske gradje, nisu posebno misicavi, ali su veoma

elasticni, zivahni, inteligentni, srdacni i druzeljubivi.

Imaju svilenkastu dlaku i neki umetnici ih nazivaju najlepsim psima na

svetu. Sigurno je tesko ne okrenuti se za ovim ljupkim stvorenjem 

kada ga vidite na ulici.

Irski seteri su poznati po njihovoj veseloj, nestasnoj naravi. Nezavisni

su, inteligentni i tvrdoglavi. Zele da ugode gospodaru, ali u isto vreme

su odlucni da isteraju svoje: ako zele da idu u lov, moraju da idu u lov,

a ako zele da iskopaju neko blago iz ormana ili fioke, tesko vama!

Najsrecniji su kada se desava neka akcija, kada su u centru nekog

zbivanja. Uzivaju u drustvu ljudi, sto ih cini zahvalnim ljubimcima i vole

da se igraju sa drugim psima. 

Ovi psi uporno odbijaju da ih ljudi nauce poslusnosti, zbog cega ih 

(pogresno) smatraju glupim. Irski seteri su, u stvari, veoma pametni.

Cinjenica je da skoro sazrevaju, i mentalno i fizicki. Dugo zadrzavaju 

tu veselu detinjastu odnosno stenecu narav.

Da bi ste svog ljubimca ucinili srecnim i zdravim psom, potrebno je samo

 da mu obezbedite dovoljno prostora gde ce se slobodno igrati i juriti.

Rasa: Dalmatinac

Visina: muzjak od 55 do 61 cm

         zenka od 50 do 58 cm

Tezina: od 22 do 25 kg

Dalmatinci su jedinstveni po svojim izrazajnim pegama, pa ih niko ne

moze zameniti sa nekom drugom rasom pasa. Zivahni su, veseli, osecajni,

verni, izdrzljivi i brzi. Spoj ovih izvanrednih osobina i lepe spoljasnjosti

verovatno je doprineo da bas oni posluze kao model za junake poznatog 

crtanog filma "101 Dalmatinac". Posle velikog uspeha ovog crtaca,

dalmatinci su postali jos trazeniji. Poreklo dalmatinaca obavijeno je velom

misterije, ali ono sto se sigurno zna je da oni postoje vec nekoliko hiljada

godina. Pronadjene su ugravirane slike iz starog Egipta na kojima pegavi

psi prate egipatske kocije. Istoricari su utvrdili da su pegavi psi postojali

i pre 3000 godina.

Rasa je ime dobila ili zato sto je mnogo gajena u Dalmaciji, ili zato sto su

se ovi psi na tom podrucju koristili za vreme Balkanskog rata. Zenke

dalmatinca su veoma plodne i na svet donose potpuno bele stence koji

crne pege dobijaju tek posle 12 dana. Dalmatinci su mirne cudi, veseli,

prijateljski raspolozeni. Nisu agresivni. U svojoj dugoj istoriji bavili su se

mnogim stvarima: bili su lovci, pratioci kocija, cuvari, ratni psi i 

cirkuski izvodjaci.

Nije lako odgajati dalmatince jer se neprekidno linjaju, ali njihova vesela

priroda i inteligencija nadoknadjuju sve njihove mane.

Rasa: Bigl

Visina: od 33 do 41 cm

Tezina: oko 17 kg

Bigl je vema popularan pas za lov. U 19. veku je u Francuskoj postao 

najtrazeniji pas za lov na sitnu divljac, a u Americi se najvise koristi za

lov na rakune i lisice. Slicno basetu, bigl voli da juri za zecevima, 

srndacima, lisicama i divljim svinjama. Izrazajno dug vrat mu pomaze 

da svojim osetljivim njuhom brze udje u trag plenu. Za razliku od baseta

koji ponekad deluje nespremnono i sporije, biglovi su veoma brzi, a kada

love u coporu i pocnu da laju, zvuce kao dobro uvezban hor.

Bigl ima gustu, ravnu dlaku koja je otporna na sve vremenske uslove.

Vrh repa mu je beo, a pogled ljubak i nezan. Ovaj veseli pas je veoma 

zainteresovan za lov i retko odustaje dok ne nadje svoj plen. Veoma je bistar,

snalazljiv i ni malo grub. Posto je glasan, zivahan i stalno spreman za akciju,

ne preporucuje se svakoj porodici, a posebno ne ljudima koji vole pasivan

zivot. Ako njegova zelja za avanturom nije uslisena i ako je dugo zatvoren u 

kuci, moze se desiti da ga njegov radoznali nos odvede u opasne avanture.

Upozorenje: neki biglovi vole da se valjaju u raznim prljavim stvarima, pa 

ih treba cesto kupati, ali obicno je dovoljno da im se jednom nedeljno

cetkom uklone dlake.

Relativno dugo zive (12-15 godina), a kada su jos mali, spadaju medju 

najsladju stenad. 

Rasa: Baset

Visina: od 33 do 38 cm

Tezina: oko 20 kg

Baset je hladnokrvna ali privrzena kuca-nikada ne ispoljava bes ni strah.

Prema deci je jako nezan i umiljat. To je pravi pas za hajke, odlicnog je

njuha i dubokog, melodicnog glasa. Cak ga je i jedan od najvecih pisaca

na svetu, Sekspir, opisao u jednoj od svojih komedija, pa je ovaj pas u

Engleskoj poznat jos od 19. veka.

Baset mozda deluje nespremno sa kratkim nogama. Kad se posmatra od

pozadi, izgleda kao neka kugla. Medjutim, ne dajte da vas ovaj malisa

prevari! On je veoma vest gonic i rado juri za zecevima, kunicima, pa cak 

i divljim svinjama. Mozete zamisliti kako mu duge usi vijore dok juri za

zivotinjama. Vlasnici baseta treba da znaju da te duge, mekane usi treba

dobro da se neguju i ciste, jer su sklone infekcijama zbog loseg protoka

vazduha. Takodje, ako se previse ugoji, baset moze da ima problema sa

kicmom. Da bi se to sprecilo, dovoljno je da ga redovno setate i pravilno

hranite.

Baset se brzo navikava na ljude i druge zivotinje. Relativno se lako dresira

mada je poznat da ima napade tvrdoglavosti. Ima tuzan, zamisljen pogled.

Ako ga dugo ostavite samog, moze strasno da zavija, sto dodatno moze

razneziti ljubitelje pasa. Veoma je inteligentan i veran, pa je savrsen 

porodicni pas.

Rasa: Samojed

Visina: muzjak od 54 do 60 cm

         zenka od 50 do 56 cm

Tezina: muzjak od 20 do 30 kg

         zenka od 17 do 25 kg

U davna vremena, nomadsko pleme Samojeda doselilo se u Sibir i svuda

je putovalo sa svojim psima. Ljudi su ih koristili za vucu sanki, za cuvanje

jelena i da ih greju u hladnim sibirskim zimama. Danas se psi samojedi

ponasaju slicno kao tada: vole da jedu pored vatre ili peci, vole da se uvuku 

u topao krevet i srecni su kada rade bilo sta sa ukucanima. Izdrzljivost i bliskost

su vrline ovog psa koje su se razvile kroz vekove zajednickog zivota. Sada je

samojed uglavnom pas za drustvo.

Vecina samojeda je bele boje. Imaju dobru dlaku koja se ponekad koristi u

 izradi kapa, dzempera i salova. Medjutim, njihova duga dlaka moze da zada

glavobolju vlasnicima koji ce imati pune ruke posla oko belih dlaka koje se

nalaze svuda. Oci su im tamne, a nos crn. Krecu se uravnotezeno i graciozno. 

Kao vecina krupnijih pasa, mogu da imaju problem sa kukovima i infekcijama

koze. Zive 12-15 godina.

Samojedi su veoma nezni, miroljubivi, dostojanstveni i odani. Privrzeni su samo

jednoj osobi, ali svima iskazuju neznost, cak i strancima koji mozda nisu dobrodosli.

Suvise su druzeljubivi da bi bili dobri cuvari. Lako se navikavaju na porodicni 

zivot i dobro se slazu sa decom. Veoma su inteligentni, ali ponekad namerno

pokazuju otpor prema dresuri. Da bi obuka bila uspesna, psu mora da se pridje

odlucno, strpljivo, pravedno i sa puno ljubavi. Samojedi nikada ne zapocinju 

borbu, ali mogu dobro da se brane ako ih napadnu. Losa strana cuvanja samojeda

je to sto mnogo laju. Poznati su i po tome sto vole i da grizu stvari, pa ste nadrljali

ako ih dugo ostavite same. 

Rasa: Pomeranac

Visina: od 18 do 30 cm

Tezina: od 1 do 3 kg

Pomeranac je majusni, pufnasti pas. Ima zasiljene, uspravne usi i glavu koja

lici na lisicu. Pogled mu je bistar, inteligentan a oci tamne i bademaste. Dlaka

pomeranca moze da bude bilo koje boje, ali najcesce su to ridja, bela ili krem, 

plava, smedja ili crna. Odgajan u Pomeraniji, vodi poreklo od spica, sa dalekog

severa, koji je dospeo u Evropu da bi cuvao stada. Preci pomeranca bili su teski

i do 15 kg. Mnoge istorijske licnosti nisu odolele ovom sarmeru. Ove pse cuvali

su pisac Emil Zola, kompozitor Mocart i kraljica Viktorija.

Pomeranac je veoma cio. Veran je svom vlasniku i citavoj porodici. Rado uci i 

pametan je. Ponekad dolazi do izrazaja njegova samovolja. Ako se dobro dresira,

bez problema moze da zivi u domacinstvu sa drugim psima i zivotinjama. Desava

se da pomeranac umisli da je mnogo veci nego sto jeste, pa ne okleva da napadne

krupnije pse. Odlican je cuvar kuce, jer ima ostar lavez. Ima sklonost ka lajanju 

na strance do besvesti. Veoma je vazno da se ovaj pas nauci da laje samo jednom

ili dvaput kada zacuje zvono, ali da se onda utisa. Ako ste uporni, dobro reaguje

na dresuru. Voli da izvodi trikove i da se igra. Medjutim, ako je osoba koja ga

dresira mlaka, pomeranac ce postati previse zahtevan,

Nije preporucljivo da se pomeranci cuvaju ako imate malu decu. Deca nemaju 

meru, umeju da ugnjave pse, a pomeranci nemaju strpljenja za to, pa postaju

nervozni. Dobro se slazu sa starijom, lepo vaspitanom decom. Savrseno odgovaraju

starijim osobama. Cak i osobe koje ne mare preterano za pse ne ostaju ravnodusne

pred ovom pufnastom masom pozitivne energije. 

Rasa: Cau - Cau

Visina: muzjak od 48 do 56 cm

         zenka od 46 do 51 cm

Tezina: muzjak od 20 do 25 kg

          zenka od 18 do 20 kg

Cau - cau je veoma impresivan pas. Lici na lava i ima  kraljevsko drzanje.

Stenci izgledaju kao mede, pa ih deca obozavaju. Veoma lici na jednog psa

koji je postojao pre nekoliko hiljada godina. Ne zna se tacno ko su mu preci,

ni kako je dobio taj specifican crno - plavi jezik.

Pre 2000 godina bio je odgajan kao radni pas, dobro pripremljen za neprijateljsku

okolinu. Mogao je da lovi, cuva stoku, vuce sanke i sve sto je bilo potrebno. 

U pocetku su ga cuvali opaki mongolski ratnici koji su ga u nekim prilikama i 

ubijali zbog mesa i krzna.

Od 19. veka sudbina ovog psa se menja. Moreplovci koji su dolazili sa Istoka

doneli su ga u Englesku. Cau - cau je sleng za veliku kolicinu robe na ovim 

brodovima, ali znacenje njegovog imena nije sasvim razjasnjeno.

Od kad je otkriven na Zapadu, postao je luksuzan pas za drustvo. Pomocu

selekcije smanjena je njegova agresivnost. On je veran, osetljiv i nezavistan.

Nije sposoban za velike izlive neznosti, ali nema vise onaj ravnodusni karakter 

od ranije. Nema napade lajanja i kopanja, kao neki psi. Prilicno je miran i

ne unistava kucu kada je sam.

Iako je njegovo meko krzno kao stvoreno za grljenje, on ne uziva da ga deca

i stranci obasipaju paznjom. Nema izrazitu zelju da se dodvori vlasniku, pa 

obuka moze da bude problem. Kao macka, cau - cau ce uvek prvo da uradi

ono sto njemu godi. Ako oseti da ga postujete i da ste vredni njegove paznje,

uzvratice vam postovanje. On se cuva za ljude kojima ce pokloniti svu svoju

ljubav, i retko je nepotrebno rasipa. Zbog toga je zadovoljstvo jos vece kada

uspete da osvojite njegove simpatije. Sve ovo ocigledno govori da ovo rasa

NIJE ZA SVAKOGA.

Rasa: Akita

Visina: muzjak od 63 do 69 cm

         zenka od 58 do 64 cm

Tezina: od 30 do 50 kg

Akita je pravo japansko blago! Ima plemenito drzanje, odaje snagu i izaziva

postovanje. Njegovo poreklo je pomalo tajanstveno. Za stanovnike predela

Akita se kaze da su nastali od vanzemaljaca. Pre nekoliko vekova ove pse su

posedovali samo soguni koji su vladali Japanom od 12. do 19. veka. Odgajan 

za lov i cuvanje stoke, ovaj hrabri, okretni pas jurio je antilope, veprove, 

medvede i jelene. Pokazao se i kao dobar cuvar, zahvaljujuci ostrim culima

mirisa, vida i sluha. Posto se smatra japanskim nacionalnim pso, njegov lik 

nalazi se na postanskim markama, a u glavnom gradu Japana, Tokiju, podignut

mu je spomenik. U 19. veku sudbina ovog psa bila je veoma tragicna. Posto 

je ucestvovao u borbama pasa (koje su kasnije u Japanu zabranjene), akitu su

ukrstali sa japanskim borbenim psom, da bi bio krupniji i agresivniji. Na kraju 

19. veka u Japanu se desila epidemija besnila, pa su u tom haosu mnogi psi,

i zdravi i bolesni, ubijeni.

Ovaj pas je po priodi tih i miran. Laje samo kada oseti da je ugrozen. Privrzen

je clanovima porodice koja ga cuva, a za nepoznate ljude je nezainteresovan.

Cuva svoju teritoriju i veoma je uredan. Obavezno ocisti njusku posle jela.

Lako uci i brzo mu dosadi obuka. Ako akita oseti ljubav i postovanje gospodara,

dovoljno je da se pas obucava uz upornost i malo kreativnosti. Dobro vaspitan

akita naucice da tolerise druge pse, ali vlasnik ne sme da zaboravi njegovu

urodjenu potrebu da bude glavni pas u okolini.

Akite se relativno lako naviknu na zivot u stanu, ne jedu previse, ne laju bez

razloga i dugo zive. Losa strana zivota sa njima je to sto se dva puta godisnje

mnogo linjaju i sto mogu da budu agresivni prema drugim psima.

Rasa: Jazavicar

Visina: nije precizirana standardom

Tezina: do 4 kg

Svakom ko ugleda jazavicara bice odmah jasno ciji je on ljubimac. Vrlo cesto je to

pas za jednog coveka, sto znaci da se jako veze za svog gospodara. Njegov vlasnik 

nije nikad sam - po kuci ga uvek prati dugacka, niska senka. Ne mozemo reci da

jazavicar ne voli druge ljude, on jednostavno zna koji ljudi pripadaju njemu. Dobar je

prema deci ukoliko je od malena naviknut da se sa njima igra. Zbog njegove 

druzeljubivosti, ne treba ga drzati van kuce.

Jazavic je kratkonogi pas kratke, glatke, crne dlake visokog sjaja. Obicno nema 

standardni pseci miris i odlican je za cuvanje, kako u gradu, tako i na selu. Odan je, 

inteligentan, ziv, veoma hrabar i uporan pas. Uopste nije stidljiv. Rasa je nastala u 

Nemackoj pre 300 godina i koriscena je u lovu, kako na zemlji, tako i u kopanju jama 

pod zemljom u potrazi za leglima jazavaca.

Iako malenim rastom, imaju vrlo dubok glas, poput velikih pasa, pa su dobri cuvari kuce,

mada nece da ugrizu.

Izuzetno je vazno voditi racuna o njihovoj tezini, jer su zbog dugackih ledja podlozni 

bolestima kicme. Ali, to ne znaci da su jazavicari krhka bica, oni su pravi, cvrsti lovacki

psi. Ne treba im previse setanja. Dve umerene setnje dnevno su mu dovoljne. Jazavicari

su dugovecna pasmina i uz pravilnu negu cesto dozive i do 16 godina.

Jazavicari mogu biti kratkodlaki, dugodlaki i ostrodlaki.

Rasa: Zapadno skotski beli terijer

Visina: oko 28 cm

Tezina: 6 do 8 kg

Polovinom 19. veka desilo se da je jedan odgajivac kern terijera iz Skotske nasao 

bele stence. Od njih je nastala nova rasa cije je ime suvise dugacko, pa ga cesto

nazivaju kratko i jasno: Vesti (Westie). Ovi preslatki psici bele dlake i crnih okica

prvobitno su uzgajani da bi kontrolisali mnozenje pacova, lisica i ostalih stetocina.

Sada je to samo pas za drustvo.

Ima temperament svojstven svim terijerima. Nije sasvim jednostavan za obuku,

jer je nezavistan i tvrdoglav. Vlasnik treba da zadovolji njegovu potrebu za

trckaranjem i nametne mu odredjenu disciplinu.

Ipak, za razliku od ostalih terijera, nije toliko samovoljan. Zbog lepog izgleda i 

vesele prirode veoma je popularan u svetu. Rezi kada ga neko naljuti, ali uglavnom

je veseo i pun energije. Ne tuce se sa drugim psima, mada muzjaci vole da

se nadmecu. Voli da juri macku, ali nece da je povredi. Obozava drustvo! Iako je

mali, odlican je cuvar. Voli da kopa jame i da laje.

Evo jedne interesantne price o ovom slatkom stvorenju. U jednoj porodici vesti je

napadao gazdaricu doma kad god bi ona vikala na svoju cerku. Godinama se stanje

pogorsavalo, pas je postajao sve agresivniji, pa majka vise nije smela ni da izgrdi dete.

Ispostavilo se da je cerka psa tesila i mazila svaki put kad bi on napao majku. Ona je

tako zelela da umiti  psa i spreci napade, a u stvari je pridobila njegovu ljubav, zbog

cega je on nju strastveno stitio.

Rasa: Velski terijer

Visina: do 39 cm

Tezina: do 9 kg

"On je jedan jako nemiran pas. Stvori se niotkuda! Cim sednem, on uskoci u moje krilo.

Ima ga svuda. Na stolu, na prozoru, u kadi, pored fotelje... Kada zeli da se igra, spreman

je na sve i nista ne moze da ga zaustavi. Uzme omiljenu igracku i posto-poto hoce nekom 

od nas da je ugura u ruku sve dok ne uspe. Kada mu je bacimo, spreman je po sto puta

da otrci, da je uhvati, vrati, i tako u nedogled. Dok gledamo televiziju obavezno sedne i 

nasloni se na nekoga od nas. Svi u kuci smo ludo zaljubljeni u njega".

Ovim recima je vlasnica jednog velskog terijera opisala svog kucnog ljubimca. Inace, on je

poreklom iz severnih delova Velsa. Ovaj pas je nesumnjivo potomak foks terijera i danas 

nestalog, starog engleskog terijera, po imenu "Black and Tan".

Ovaj hrabri, snazni i izdrzljivi lovac na sitnu divljac takodje ucestvuje i u hajkama. U Velikoj

Britaniji ga jos uvek koriste za isterivanje lisica. Veseo je, zivahan i nije svadjalica. Neobicno

je stidljiv, nezan i poslusan. Velski terijer nije veliki pas, pa moze da zivi i u malom stanu.

Osecajan je i rado laje, sto moramo da sprecimo jos u ranoj mladosti. Strance ne voli.

Potrebno mu je dosledno vaspitanje i dosta kretanja. Ako mu to osiguramo imacemo lepog,

izvornog i ostrog psa koji moze bez problema da zivi u velikom gradu. 

 Rasa: Skotski terijer

Visina: od 25 do 28 cm

Tezina do 10,5 kg

Ovaj pas visokih skotskih visoravni, veoma starog porekla, dobio je konacno ime

tek krajem proslog veka.

Tridesetih godina proslog veka bio je pravi modni pas pozorisnih i filmskih glumaca.

Kasnije je postao retka vrsta i posedovali su ga samo ljubitelji te rase. Jos danas se pamti 

 kako ga je grofica Fon Hagen opisala recima: "...on je posebna mesavina samostalnosti,

privrzenosti i osecajnosti u najboljem smislu". Ta groficina misao je pomogla da skotski

terijer postane jedan od najtrazenijih kucnih ljubimaca tog doba. Mada... njegovo ponasanje

je daleko od ponasanja salonskog psa. Voli da skace, grebe i kopa i ne moze da posluzi

kao primer poslusnosti. Ima jaku licnost i sam sebi bira prijatelje. Skotski terijer je aktivan,

nemiran pas koji nije stvoren za zivot u stanu. Voli decu ako sa njima odrasta.

Skotski terijer ima snazne kosti i siroko telo na kratkim udovima. Pored toga, zbog presirokih

grudi ljudi ga cesto ocenjuju kao "predebelog". Glava mu je neuobicajeno duga. Laici misle

da boja tog psa mora biti crna, medjutim dozvoljene su sve nijanse od kukuruznozute do 

crno-sive boje.

Obicno doceka duboku starost. Za skotskog terijera kazu da je "gospodin" medju terijerima. 

Rado odlazi u duge setnje, ali isto tako voli da se satima izlezava. Nepoverljiv je, osecajan i 

neustrasiv. Sa drugim psima se dobro razume, a ako zatreba, zna da se odbrani od veceg psa.

Rasa: Plavi irski terijer (Kerry Blue Terrier)

Visina: muzjak od 46 do 51 cm

         zenka od 44 do 48 cm

Tezina: od 15 do 18 kg

Za ovog psa Irci kazu:

"Neka ti je vetar uvek iza ledja, a Kerry uz tebe"

Smatra se da se danasnji Kerry Blue Terrier ne razlikuje mnogo od svojih predaka, iako se

ne zna sasvim sigurno ko su mu preci. Rasa je prisutna u Irskoj vec 150 godina, mozda i duze,

ali njeni poceci su i dalje tajna.Prema legendi irski seljaci napravili su ovu rasu jer im je plemstvo

branilo da uzgajaju pse za lov kakve su posedovali bogatasi. Tako su seljaci lovili uz pomoc

vernog Kerry-a. Druga legenda kaze da se jedan ruski brod nasukao na irsko kopno i jedan

plavi pas je doplivao do obale. Ukrstanjem sa lokalnim terijerima nastao je plavi Kerry, odnosno

Kerry Blue. Prvobitno je sluzio za lov i cuvanje ovaca. U Engleskoj je dresiran kao sluzbeni 

policijski pas. Danas je cuvar domacinstva i nezni prijatelj.

Kerry Blue se radja sasvim crn, a onda mu se dlaka menja jednom ili vise puta. Moze biti 

tamnoplave boje, plavosive, crne i u nijansama smedje. Ako ostane sasvim crn posle godinu i 

po dana, nije mu dozvoljeno da ucestvuje na izlozbama.

Ovi psi su bodri, budni, glasni, odlucni i nestasni. Nesto u njihovom ponasanju uvek nagna ljude

na smeh. Dobri su cuvari, ali retko ce nekoga zaista napasti ako za to nema razloga. Retko laju 

bez povoda. Vole da budu medju ljudima i umiljavaju se porodicnim prijateljima. Prema drugim 

psima su na oprezu, ali i sa njima mogu da se sprijatelje. Oni su inteligentni, imaju odlicno pamcenje, 

pomalo su tvrdoglavi, sto dolazi do izrazaja ako dresura postane rutinska, i zahtevaju nove izazove. 

Vole da se igraju, ali postavljaju granicu do koje neko moze da ide. Zato deca moraju da nauce

da ih postuju i da budu nezna prema njima.

Rasa: Jorksirski terijer

Visina: 22 cm

Tezina: od 1,7 do 3,21 kg

Jorksirski terijer vodi poreklo iz Engleske. Na pocetku 19. veka koristili su ga za lov,

zbog negove hrabrosti i velicine. Engleska je tada bila jako siromasna i da ne bi krali

ulov po sumama, svi psi od 21 cm bili su zabranjeni. Kraljevske sluge hodale su 

unaokolo sa krugom precnika 21 cm. i pas koji ne bi mogao da prodje kroz obruc,

bio bi odmah ubijen.

Kao svaki terijer, jorksir je vitalan, temperamentan i uvek spreman za pokret.

Za jorksire se kaze da su dinamit sa velikom inteligencijom u malom telu. Jako je

zahvalan kao kucni ljubimac jer se ne linja. Nije zahtevan kada su u pitanju krana

i mesto stanovanja. Obozava drustvo i decu.

Njegova posebna osobina je duga dlaka koja se sa strane, od nosa do repa,

vuce po podu. Dlaka na ledjima je tamnoplava, dok je na glavi jasno zlatna, i

podeljena crtom po duzini tela.

Jorksir je poznat po crvenoj masni, ali ako hocete izlozbenog lepotana morate se 

pomiriti sa tim da dlaka zahteva svakodnevnu brigu. Najbolje je da pronadje dobrog

frizera, jer najbolja frizera se dobija ako se dlaka navije viklerima. Pas se kupa

svakih sedam dana.

Ovaj drag i plemenit mas ponasa se ponosno, sto pokazuje njegov karakterom.

Malog je rasta, ali proporcionalne i sladne gradje.

Rasa: Bul terijer

Ne postoje ogranicenja u telesnoj masi i visini.

Ovaj pripadnik velike grupe terijera vodi poreklo iz Britanije gde je stvoren u 19. veku

za borbe sa drugim psima, cak i bikovima. Bul teijer je nastao ukrstanjem buldoga sa 

razlicitim terijerima u cilju stvaranja " pseceg gladijatora ", psa ogromne snage i 

izdrzljivosti. Godine 1835. borbe i opklade koje su pratile ovog psa bivaju zabranjene.

U poslednjih sto godina bul terijer se uzgaja kao pas kakvog danas poznajemo. Blagog

temperamenta, na glasu je po svojoj ljubaznosti prema ljudima i blagosti sa decom.

Veran je i nestasan. U stanju je da trpi velike kolicine provokacija, pre nego sto vrati

" milo za drago ". On po svojoj prirodi jednostavno nije napadacka zivotinja. 

Bul terijer je najsrecniji kad potpuno ucestvuje u porodicnim aktivnostima i decijem 

drustvu. Manje od proseka je sklon ujedanju, ali kad ugrize, moze tesko da ozledi

protivnika, jer tesko otpusta vilicu.

Moze da bude agresivan prema drugim psima. Uprkos svom grubom izgledu, ovaj

pas je osecajan i nezan pratilac. Vazno je da redovno trenira, kako bi zadrzao

svoj misicav izgled.

Cesto ga zovu engleski bul terijer, po zemlji porekla. Poput pravog Britanca,

predstavlja lik dzentlmena medju ostalim psima - ponosan, strpljiv, odan, sa sjajem u

ocima. Njegov karakter ga svrstava u pse pogodne za borilacki ring, bez obzira na izuzetne

karakteristike koje ga cine pogodnim za strasne okrsaje.

Rasa: Rotvajler

Visina: od 60 do 68 cm

Tezina: do 50 kg

Rotvajler pripada najstarijim rasama pasa. Njegovo poreklo proteze se do

vremena Rimljana. Ovaj pas cuvar presao je Alpe cuvajuci ljude i terajuci stoku.

Tu se i odomacio, tako da ga mnogi svajcarci smatraju starosedeocem. Medjutim, 

neki kinolozi smatraju da se prvo pojavio u nemackom mestu Rotvajl, gde su

odrzavani veliki zivotinjski sajmovi. Koristili su ga cak i za krocenje bikova, kao i 

za vucu kolica. Tokom Prvog svetskog rata rotvajler je imao ulogu u nemackoj

vojsci. Kao rasu priznali su ga mnogo kasnije, tek 1996. godine.

Ovaj pas je krepak i stasit, nije nezgrapan. On je veoma veran i poslusan. Njegovo

drzanje je samouvereno, cvrstih nerava i neustrasivo. Na okolinu i gospodara reaguje

vrlo osetljivo. Ima velike radne sposobnosti, ali zahteva poseban nacin ophodjenja,

Glava je srednje duga, celo mu je vrlo naglaseno. Ima izrazite jagodice. Vrat mu je

snazan i misicav, bez podvaljka. Rep je kratak, a neki psi se okote bezrepi. Dlaka

mu je kratka, gruba, ostra i priljubljena, sa gustom poddlakom. Crn je sa smedjim

mrljama po jagodicama.

Pravilnim vaspitanjem postaje poslusan i dobar cuvar. Sazri tek posle dve godine. 

Jako je borben, ne obazire se na udarce. U nekim zemljama spada u pasmine

kojima nije dozvoljeno da izvode vezbe odbrane. Izuzetno voli clanove porodice,

pa ponekad pokusava da postane " vodja copora ". U tom slucaju moramo ga

udaljiti iz kuce. Nije mu potrebno puno kretanja, iako nije pas za stan. Rotvajler

nije pas za pocetnike, vec samo za ljude koji imaju iskustva sa psima.

Rasa: Patuljasti snaucer

Visina: od 30 do 35 cm

Tezina: do 7 kg

Samo ime "Snaucer" relativno je novog datuma, ali istorija ove rase je prastara.

Pretke danasnjeg snaucera mozemo sresti na slikama poznatih umetnika. Tvrdi se

da snaucer spada u grupu najstarijih pasmina, jer postoje dokazi da je on sa covekom

lovio i cuvao stada jos 3000. godina pre nove ere. Vec tada ovi psi nisu bili primitivni.

Bili su to pravi kucni psi koji su ziveli i delili zajednicku sudbinu sa covekom. Tacan

razvoj snaucera je ostao nepoznat, ali svuda gde su se nalazile ljudske naseobine u

blizini vode ili u dolinama reka, nalazio se i manji pas, kvadratne, jake gradje.

Patuljasti snaucer je smanjeni oblik srednjeg snaucera i nema ni jednog znaka 

patuljastog rasta. Spada medju skladno gradjene malene pse. Pojedine karakteristike

rasnog standarda, kao sto su glava, ugriz, usi, rep i sape, odgovaraju opisu drugih 

snaucera, a isto vazi i za boju dlake. Moze biti potpuno crn, boje bibera i soli, 

crno-srebrnkast ili potpuno beo.

Patuljasti snaucer je i po svojim osobinama kopija vecih rodjaka. Isto je tako

neustrasiv i oprezan, samo nesto zivahniji. Inteligencija mu omogucava prepoznavanje

covekovih slabosti. I tako mali sposoban je da preuzme vlast nad vlasnikom i celom

porodicom. To naravno nije dopusteno, jer ima dara za ucenje. Mozemo da ga drzimo

i u malom stanu. Moze da se nosi i u korpi. Oni su i dan danas odlicni cuvari i najverniji

pratioci svih ljudi koji mnogo putuju. Danas ce vozac sigurnije stici na cilj ako umesto

sviranja radija pored sebe ima veselog snaucera. A i odlozene stvari na plazi niko nece

dirati dok ih cuva verni snaucer.

OTPORAN JE I DOZIVI VELIKU STAROST. 

Rasa: Njufaundlender

Visina: do 64 cm

Tezina: od 25 do 30 kg

Poreklo ovog gorostasa jos uvek je ovencano velom tajne. Po prici, jedan

njufaundlender sa ostrva Elbe spasao je Napoleona od davljenja.

Jedna od prvih namena ovog psa bila je vuca teskog tereta, mada glavnu ulogu

imaju u radu blizu vode. Pomagali su ribarima pri izvlacenju mreza iz mora i radeci

taj posao pokazali su se kao izvrsni cuvari u vodi - dosao je do izrazaja njihov

instinkt spasioca. U tim uslovima se uoblicio karakter ove rase i ljudi su sa odusevljenjem

odgajali ovog plemenitog, hrabrog i inteligentnog psa. Njegov instinkt spasioca treba

usmeriti obukom da bi shvatio da svako kupanje ne znaci i davljenje. 

Idealan je kao porodicni pas zbog svoje uravnotezene i stabilne naravi. Bez problema

moze da zivi sa drugim psima pa i sa malim rasama prema kojima je posebno

nezan i pazljiv. Njufaundlender je najsrecniji u blizini svog gospodara i veoma 

tesko podnosi i najkraca odvajanja. 

Nikako ne podnosi vrucinu i zbog toga u vrelim letnjim danima moramo da mu 

osiguramo dovoljno hlada i sveze vode. Zimi caruje. To je godisnje doba kada

pokazuje svu svoju energiju. Ako stalno boravi na otvorenom, uopste mu nije

potrebna kucica. Prija mu da spava na hladnoci i neretko se desi da ujutro u dvoristu

osvane velika gomila snega, a ispod nje u dubokom snu spava ovaj prekrasni div.

Odrzavanje njegove duge dlake zahteva redovno cetkanje najmanje dva puta

nedeljno kako bi izgledao uredno.

Rasa: Nemacki boxer

Visina: do 64 cm

Tezina: od 25 do 30 kg

Po svoj prilici, bokser je potomak borbenih pasa jos iz antickih vremena.

Pas je srednjih dimenzija u obliku kocke (duzina tela je jednaka visini tela).

Takodje ima kockastu glavu, sa jakom i sirokom vilicom. Izraz lica ne sme 

da mu bude tuzan ili ostar. Pogled treba da odaje energiju i inteligenciju i da

zraci vernoscu. Ovo je brz i elegantan  pas, ne sme da bude premrsav. Dlaka

mu je kratka i sjajna, od tamnojelenje do zute boje, a najtrazenija je boja 

izmedju te dve.

Po misljenju ljubitelja ovih pasa, bokser je agresivan i oprezan pas, potrebno mu

je nezno, odlucno i dosledno vaspitanje. Prema gospodaru je osetljiv, neustrasivo

se suprotstavlja protivniku, a jak napad ne moze da ga prestrasi. Pogresnim 

vaspitanjem moze da postane opasan nasilnik. Preporucuje se skolovanje ovog psa.

Iako se ubraja medju sluzbene pasmine, pre svega je kucni porodicni pas. Zivahan je,

razigran, izvanredno pazljiv prema deci i ostalim clanovima porodice. Tipicno za

njega je da gura njuskom ukucane kako bi pokazao svoju naklonost. Njegova kratka

dlaka se lako neguje. Skroman je i zadovoljan boravkom u stanu gde ne laje previse.

Njegova zivahnost i potreba za kretanjem zahteva redovne duge setnje.

Nemacki bokseri su vise nego ostale pasmine skloni bolestima.