Rasa: Cane Corso (Kane Korso)

Visina: od 62 do 72 cm

Tezina: od 45 do 50 kg

Cane Corso potice iz Italije. Nastao je od ''Canis Pugnas'' 

( stari Rimski Molos ) i predstavlja laksu verziju koja je 

koriscena za lov na krupnu divljac i kao ''pomocnik'' u borbama. 

U Italiji je godinama dragocen i veran pratioc. Koristili su ga

 i za cuvanje imovine, stoke i naravno ljudi. Ime mu potice 

od latinske reci cije je znacenje cuvar zastitnik.

Cane Corso je pas stabilnog temperamenta koji pozrtvovano

 voli svoju porodicu. Aktivan i dobrocudan sa jedne strane, 

a nezamenljiv kao pas cuvar sa druge strane. Zastitnicki je 

raspolozen, a pritom blag i pitom, veoma privrzen 

vlasniku. Odlicno se slaze sa decom. Prema njima je 

nezan i cini se svestan njihove nevinosti i bespomocnost 

 Veoma je inteligentan i lako se dresira. Nikada

 nece odlutati od kuce, uvek je u blizini 

vlasnika. Nikada ne trazi kvagu i ne zapocinje je 

ali i ne preza od drugih pasa. Zahteva vlasnika 

''cvrste ruke'' . Posto zna da bude agresivan prema 

strancima i drugim psima, treba ga pazljivo

socializovati jos od steneta. Dresirani Cane 

Corso je pokoran i odgovoran pratioc. Sumnjicav

 ali u prisustvu vlasnika tolerantan prema strancima.

 Divan je prema clanovima porodice . Veoma je

 druzeljubiv i potrebno mu je drustvo coveka. 

Uskratiti im to je naprosto okrutno. Cane Corso 

moze biti odlican pas cuvar u stanu ili kuci ali 

imajte na umu da mu je potrebno dosta kretanja

 i vezbe . Duge setnje i trcanja su mu svakodnevna

 potreba. Cane Corso obozava da bude ukljucen

u svakodnevne porodicne aktivnosti i nikako nije 

preporucljivo samo ga pustiti u dvoriste - i to je to.

 On moze podneti sve vremenske uslove ali ono sto 

nece podneti je odvojenost od porodice i 

zajednickih aktivnosti .

Rasa: Epanjel Breton

Visina: muzjak od 48 do 51 cm

        zenka od 47 do 50cm

Tezina: od 20 do 25 kg

Poreklo francusko, tačnije centar Bretanje. Sada brojčano prva pasmina 

ptičara u Francuskoj. Verovatno jedna od najstarijih rasa tipa Epanjel, 

poboljšana do kraja 20-tog veka različitim ukrštanjima i selekcijama.

 Najmanji od svih ptičara epanjel breton je lovački pas sa kratkim repom

 ili bez repa. Skladno građen sa čvrstim ali ne suviše krupnim skeletom.

 U celini jak i plećat ali ne i zdepast, dovoljno elegantan. To je snažan

 pas živahnog i inteligentnog pogleda. Izgleda kao mali "cob breviligne-kratka 

građa", pun energije koju čuva još iz svoje evolucije, model "breviligne" je 

željen i ustaljen od strane reformatora rase.

Pas koji se uklapa u svaku socijalnu sredinu, inteligentan, oprezan,

 mentalno uravnotežen. Polivalentan (višenamenski) pas ptičar namenjen 

za svu divljač i na svim terenima. Značajan je po traženju, načinu hoda, 

čulu vida, pretraživanju, spontanosti i načinu držanja, prikladnosti u dresuri.

Različiti načini hoda, lagani ali snažni, pravilni (ujednačeni) i živahni. 

Udovi se pomeraju u jednu liniju bez vertikalnih oscilacija tela i bez njihanja,

 leđa ostaju čvrsta. Galop je najvažniji način hoda na terenu. Koraci su

 brzi amplituda osrednja. Zadnje noge se pri galopu ne izbacuju unatrag.

Dlaka je narandžasto-bela, crno bela, braon bela, sa šarama koje

zauzimaju neravnomerne oblasti. Mogu biti čistih boja ili pegavi na 

nosniku usnama i udovima. Sa jednakim vatrenim šarama oranž ili tamno

 oranž na prednjem delu glave, na usnama, oko očiju, na udovima, 

po grudima, iznad vrha repa kod trobojnih pasa. Mala šara na čelu je

 prihvatljiva kod svih boja. Jednobojna dlaka nije prihvatljiva.

Rasa: Saluki

Visina: muzjak od 58 do 71 cm

  zenka nesto manja

Tezina: od 14 do 25 kg

Saluki je savrsen spoj elegancije i uravnotezenosti. Ima usku

i dugu glavu koja stoji uzviseno na finom, snaznom vratu.

Pogled mu odaje snagu i radoznalost. Ima glatku, svilenkastu

dlaku koja moze biti bela, boje peska, ridja ili siva. Azijskog

je porekla. U azijskim zemljama ima vise varijanti ove rase, 

ali na Zapadu je samo jedan saluki. Neki smatraju da je star 

koliko i najstarija civilizacija. Ime mu je dato po arapskom 

gradu Saluki na Srednjem Istoku, koji je nastao pod peskom.

Zbog svoje raskosnosti, ovog psa veoma cene seici i poglavice

nomadskih plemena. U Evropi i Americi postaje sve trazeniji.

Saluki su mirni i osecajni. Ovi verni psi cesto se vezuju samo

za jednu osobu. Obozavaju decu i lako podnose zivot u kuci, 

mada su srecniji ako imaju otvoren prostor gde mogu da trce.

Ne podnose strogocu i rigoroznu disciplinu.Nikada ne postaju 

sasvim poslusni. Sto se tice pasa, najbolje se slazu sa psima 

iste rase. Nisu agresivni prema ljudima, ali i dalje imaju instinkt

ubice svih zivotinja koje nisu psi. Zbog toga nije preporucljivo 

da se u istom domu sa njima cuvaju ptice, hrčci i zecevi. 

Interesantno je da saluki mogu sasvim fino da funkcionisu sa 

mackama, ako je macka dovoljno snalazljiva.

Ovi psi imaju cudan nacin trcanja. Kada su u punoj brzini, sve

cetiri noge su im u vazduhu u isto vreme. Najsrecniji su kada

trce. Ako vide plen i pocnu da ga jure, nista ih nece zaustaviti

pa ni uzvici vlasnika. Oni su rodjene atlete i potrebno im je

mnogo vezbe. Posto su veoma brzi, nije preporucljivo da ga

vodite na trcanje sa vama. Za njega je najbolja vezba ako 

ga vodite pored sebe dok vozite bicikl. Ne preporucuje se

cuvanje u stanu.

Rasa: Ruski hrt

Visina: muzjak od 70 do 82 cm

         zenka od 65 do 77 cm

Tezina: od 35 do 45 kg

Ruski hrtovi su prvo bili odgajani da budu brzi i izdrzljivi, kako

bi terali vukove, zeceve i ostalu divljac kroz ruske ravnice. 

Medjutim, danas je glavni zadatak ruskog hrta da bude graciozan

i nezan. Vec je izucio zanat lencarenja po udobnim dvosedima,

mada su i dalje na ceni njegove lovacke sposobnosti.

Ruski hrt je nastao u 16. veku, ukrstanjem slugija i psa duge dlake.

Postao je popularan jer dobro stiti ljude i stoku od vukova. Ruski

carevi su ga smatrali vrednim vlasnistvom koje se nikada 

prodavalo, samo se u smecijalnim prilikamapoklanjao vaznim osobama.

Veoma je miran, dobro se obuzdava, voli da se igra i posebno 

voli da se mazi. Slusa samo svog gospodara. Mnogo je cvrsci

nego sto moze da se pretpostavi pri pogledu na njegovu mrsavu

figuru. Ima usku glavu i malene usi. Ima savrseno graciozan hod

i moze veoma brzo da trci. Kada trci, izgleda kao da lebdi. To

je slika i prilika neverovatne lepote u akciji. Brzina mu je cesto

spasavala zivot od krvolocnih vukova. Ima dugacak rep koji

cesto podvija. Moze da bude bilo koje boje, ali najcesce je bele 

sa raznobojnim mrljama. Ovaj pas je nezan ljubimac koji ume 

da se ponasa u kuci. Miran je, tih i smeran. Nije napadan, ne

zahteva previse paznje i neopterecuje svojim prisustvom. 

Udoban krevet mu je obicno sasvim dovoljan. Ako odraste u 

domu u kojem ima dece, bice dobar prema njima, ali nije tip

psa koji ce se ceo dan igrati. Ruski hrt voli da ima svoju 

privatnost i ne voli da mu neko dira ono sto on prvi uzme. 

Ako vam se to ne svidja, moracete da budete brzi od njega.

Ruski hrt je inteligentan, moze da nauci da otvori kapiju,

kantu za djubre i vrata. Poslusan je, ali brzo mu dosadi 

dresura i ponavljanje komandi, pa retko usavrsi ono sto

je potrebno za uspesan nastup na takmicenju.

Rasa: Velski korgi pebrok

Visina: od 25 do 30 cm

Tezina: od 11 do 13 kg

Postoji nekoliko teorija o poreklu velskog korgog pembroka.

Moguce je da su nastali svedskih pasa koje su u 9. veku u

Vels doneli Vikinzi. A mozda su ih doneli Kelti, jer korgi na 

keltskom znaci pas. Ima jos nekoliko verzija, ali ono sto se

zna je da je velski korgi pembrok nastao u Velsu gde je lavezom

i grickanjem terao stoku. Posto nije visok, ovaj pas je lako 

izbegavao sutiranje ozlojedjenih krava.

Velski korgi pembrok poznat je po tome sto je bio omiljeni pas

kraljice Elizabete II. Zbog toga, a i zbog blage naravi, kasnije 

je postao veoma popularan. Dobar je za cuvanje stoke i kao

cuvar doma. Veoma je poslusan.

Ovaj duguljasti, niski pas sa velikim, uspravnim usima ima glavu

kao lisica. Ima tamne oci i crn nos. Moze da bude crvene, 

srnece ili crno-mrke boje, obicno sa belim mrljama.

Velski korgi pembrok je veoma inteligentan, uporan, poslusan,

odan i zastitnicki nastrojen pas. Veoma je aktivan i voli da se igra 

sa decom koja umeju da budu pazljiva. Dobar je cuvar i odlicno

prolazi na izlozbama. Lako uci komande i poslusan je. Pomalo 

je sumnjicav prema nepoznatim osobama. Treba da se dresira 

dok je jos mali, da bi naucio kako da se ponasa medju ljudima. 

Ako to ne nauci, moze da postane suvise napadan u svojim 

zastitnickim akcijama prema vlasniku. Veoma je hrabar.

Zabelezeno je da je nekoliko pasa ove rase izgubilo zivot stiteci

dom, dok su bili jos sasvim mali za tako nesto. Dosta laju. 

Muzjaci mogu biti agresivni prema drugim muzjacima, posebno

ako je u blizini neka zavodnicki raspolozena zenka u teranju. 

Rasa: Si-cu

Visina: najvise do 26 cm

Tezina: od 4,5 do 8 kg.

Psima za razonodu nisu potrebni iscrpljujuci treninzi da bi bili

spremni za takmicenje. Svaki od njih je odlican u onome za sta

je odgajan. Si-cu je upravo takav pas, odgajan da bude savrsen

mezimac. Njegovo uzivanje u zivotu i kraljevsko drzanje cine ga

jednim od najpopularnijih pasa u ovoj grupi.

Si-cu je poreklom sa Tibeta. Godine 1908. Dalaj Lama, tibetanski

duhovni vodja, poslao je nekoliko si-cua carici Mancu dinastije. Tako

je si-cu, zajedno sa pekinezerom, postao omiljeni pas na dvoru, gde

je bio propisno mazen i pazen. Njegova raskosna dlaka i ponosno drzanje

zasluzni su za to. Zbog brkova i brade neki ga porede sa starim 

mandarinom (sluzbenikom u imperijalnoj Kini). Mancu dinastija je nastala

posle nekoliko godina, a u pokolju koji je usledio, mnogi dvorski psi

su ubijeni. Kasnije je ovaj pas nasao put do Engleske i Amerike.

Si-cu ima velike, visece usi i tamne, okrugle oci srdacnog izraza.

Moze da bude bilo koje boje. Njegova duga dlaka koja mu pada

i preko ociju zahteva svakodnevnu negu. Ako se redovno ceslja,

nece imati koznih problema. Ako se zapusti, moze doci do infekcije

koze, ucebanosti dlake i ozbiljnih bolesti.

Si-cu je uvek na oprezu i veoma je aktivan. Privrzen je vlasniku i 

pomalo razmazen. On je inteligentan, druzeljubiv i nezavisan. Ponekad

je tvrdoglav, sto proistice iz njegove stecene arogancije. Ponasa

se kao da je kralj, pa ovaj pas nije uvek najpozeljniji u porodicama 

sa malom decom. Cesto je ljubomoran na bebe i moze da bude 

bezobrazan ako ga deca zadirkuju. Medjutim, prema starijoj deci

moze biti divan, posebno ako mu ona rado cesljaju dlaku.

Rasa: Pudla

Visina: od 28 do 55 cm

Tezina: velika-oko 22 kg

                         minijaturna-manje od 7 kg

Pudlica je prvobitno imala ulogu da lovcima donosi pogodjene

ptice, ali osim toga, malo se zna o njenim pocecima. Smatra se

da potice od barbea iz Severne Afrike i da je nastala ukrstanjem

sa portugalskim vodenim psom. Njeno ime je nastalo od nemacke

reci "pudden" sto znaci brckati se u vodi. Prve pudle bile su vece, 

ali ukrstanjem su postajale sve manje, da bi odgovarale damama

na dvoru kojima su prijale inteligencija i zivahnost ovih pasa.

Danas postoje velike, srednje, patuljaste i minijaturne pudle.

Pudle su kroz istorije radile i u cirkusu, jer se lako obucavaju.

Na dvoru su ih mazili i divili njihovoj lepoti. Ponekad se koriste

kao vodice slepih. Danas je ovaj pas veoma popularan u 

domacinstvima. Pre 10-ak godina samo su labrador i koker 

spanijel bili trazeniji. 

Standardna pudla je elegantna, ponosna i ima prijatnu narav.

Hod joj je skakutav i lagan. Zavisno od tipa pudle, moze

imati kovrdzavu dlaku i gusto, vunasto krzno ili finu, zbijenu

dlaku upletenu u konopcice. Moze biti crna, braon, bela, siva

ili boje kajsije. Mora redovno da se ceslja, kupa i da joj se

krati dlaka bar jednom u dva meseca. Veoma inteligentna

i spada u pse koje je najlakse dresirati. Mirnija je nego njene 

patuljaste rodjake. Ne voli samocu i uziva u drustvu ljudi.

Posebno voli decu i druge pse, a moze da bude i dobar cuvar 

doma. Iako obozava vodu i setnju, nije zahtevna u pogledu 

redovne fizicke aktivnosti. Medjutim, ako dobije priliku da trci

ili se igra, bice mnogo veselija. Moze da zivi u stanu, ali najbolje

je ako ima malu bastu gde moze da seta.

Rasa: Pekinezer

Visina: od 15 do 25 cm

Tezina: Od 2,5 do 2,6 kg

Pekinezeri spadaju u najstarije vrste pasa, a nastali su u Kini.

Mali su, ali mogu da budu iznenadjujuce teski kada se podignu,

jer imaju teske kosti. 

Prema legendi, pekinezer je nastao iz ljubavi lava i majmunice.

On je vekovima ziveo iskljucivo na dvoru cara. Veoma su ga pazili,

negovali i duboko postovali. Smatrali su da on stiti svog gospodara

na onom svetu. 

U 19. veku ih odnose u Englesku gde i dalje zahtevaju komfor i

 obavezne setnje. Po malo su suzdrzani prema ljudima. Jedino svom 

vlasniku otvoreno pokazuje svoju ljubav. Pekinezeri imaju jak karakter

i dobri su zastitnici, jer znaju dobro da se brane. Iako maleni, oni su 

toliko hrabri da to ponekad prelazi u tvrdoglavost! Osecajni su i 

nezavisni. Ponekad je tesko nahraniti ih, jer zele da pokazu kako su

dominantniji od vlasnika, pa odbijaju hranu. Opet, ako se preterano 

hrane, mogu postati gojazni.

Ponekad toliko vole svog vlasnika da pocinju da ispoljavaju ljubomoru.

Mogu prilicno da laju, sto moze da deluje smesno jer su tako mali.

Nisu agresivni,ali lajanjem dokazuju svoju neizmernu vernost. Dobri 

su za zivot u stanu i nije im neophodno dvoriste. Ipak, da bi ocuvali

zdravlje, bolje da ih redovno setate i igrate se sa njim. Imaju prosecan

zivotni vek, od 10 do 15 godina. Skloni su bolestima srca, disajnim

problemima i lako se prehlade. 

Obavezno ih treba svakodnevno cesljati, jer se u suprotnom njihova

dlaka lako uceba. Cistite im lice i oci i proveravajte sta se krije u

dlakavim sapama. Ponekad se svasta zakaci u toj vunenoj masi.

Rasa: Mops

Visina: muzjak od 30 do 36 cm

         zenka od 25 do 30 cm

Tezina:   6,3 do 8,1 kg

Za ovog psa se kaze da je mnogo mase u malom prostoru, jer je 

izrazito kompaktan i dezmekast. Ovu masu odlikuje puno sarma, 

dostojanstva, inteligencije i zivahnosti. Mops moze biti srebrne, 

srebrnaste, crne ili boje kajsije, a dlaka mu je meka, ravna, kratka

i sjajna.

Tajanstveni Istok je zapadnom svetu podario mnogo rasa pasa, od

retkog tibetanskog mastifa do popularnog cau-caua. Neki smatraju 

da je najljupkije stvorenje sa Dalekog Istoka pas pod nazivom mops-

maleno bice ciji su srce i dusa mnogo, mnogo veci od njega samog.

Ne zna se tacno odakle potice, ali ova rasa je sigurno stara vise od

1000 godina. Krajem 17. veka odgajivaci pasa su napravili patuljaste

primere pasa koji su bili toliko mali da ih je plemstvo nosilo u rukavu.

Mops je tada vec bio rasa za sebe, drugaciji od pekinezera, sa kojim

veromatno ima isto poreklo. U Engleskoj je na dvoru u to vreme 

naslednik krune imao nekoliko pasa ove rase. Sto godina kasnije

kraljica je naredila da prestanu da im krate dlaku na isima i do danas

je to ostalo protivzakonito.

Mopsi su stabilni, druzeljubivi i vole da se igraju. Dobro se uklapaju

u porodice sa decom i one bez dece. Uopste nije tesko brinuti se o 

njima jer nisu zahtevni, ne moraju previse da se krecu i lako se dresiraju.

Uglavnom se pristojno ponasaju prema strancima, ali upozorice svoje 

vlasnike kada dolazi neko nepoznat.

Mopsi mogu da imaju problem sa zubima, pa njihova usta i zubi treba

pazljivo da se pregledaju dok su psi jos mali. Preporucljivo je pranje 

zuba da bi se izbegle bolesti.

Rasa: Maltezer

               Visina: muzjak oko 26 cm

                        zenka oko 25 cm

 Tezina: do 3 kg

Rec je o malteskom psu ili popularnije-maltezeru. Ovaj mali

pas ce odmah osvojiti simpatije vecine ljudi, a pre svega zena.

Zasto je to tako? Pre svega, zahvaljujuci njegovoj mekoj, 

dugoj, beloj i svilenkastoj dlaci, crnoj njuskici i dubokim smedjim

ocima koje se kriju ispod siski. Iako izgleda ljupko kao plisana 

igracka, on je mnogo vise od kucnog ljubimca koji se drzi na krilu

i obasipa mazenjem. Maltezer je vrlo hrabar, odani zastitnik svog

gospodara sa cijom decom se najradije igra. Medjutim, ume da 

bude ostar i veoma nepoverljiv prema nepoznatim osobama.

Malteski pas ima dugu istoriju, jer su njegovi preci bili poznati i

omiljeni cak i u doba starih Grka i Rimljana. Posluzio je cak kao 

inspiracija umetnicima, pa je postao motiv na starim vazama i 

slikama nastalih u starom veku.

Ovaj majusni pas tezak je do 3 kg i ako se ugoji i ulenji, za to

je iskljucivo kriv njegov gospodar, koji ga previse hrani ili mu

cak daje slatkise. 

Najveci posao, medjutim, zadaje cesljanje njegove dugacke 

dlake. Ako se to ne radi redovno, moze postati cupava i 

ucebana i zadati i vama, a i njemu, velike muke. Inace, maltezeri

se mogu cuvati u stanu i nece praviti problema samo ako se 

redovno izvode napolje da se dobro istrce. Dobro vaspitan 

malteski pas lajace samo kada za to ima povoda, pa nece mnogo

smetati komsijama.

Rasa: Kavalirski spanijel kralja Carlsa

Visina: od 25 do 34 cm

Tezina: od 5,5 do 8 kg

Kod engleskih plemica u 17. veku bili su veoma popularni

patuljasti spanijeli koji su posle izvesnog perioda skoro

nestali. Zelja da se ponovo pronadje ova rasa podstakla

je engleske uzgajivace u proslom veku da od spanijela

kralja Carlsa, spljostenog nosa, stvore ovaj novi tip pasa.

Razlikuju se od spanijela kralja Carlsa po duzem nosu,

snaznijoj gradji i prelepim, tamnim ocima. Kavalirski

spanijel kralja Carlsa je sada sve rasprostranjeniji u

Evropi i veoma je popularan. To je veoma zivahan, a

elegantan i uravnotezen psic. Kombinacija otmenosti

i veselosti sustinska je odlika ove pasmine.

Prirodan izgled, bez sisanja ili vestackog ulepsavanja,

od sustinske je vaznosti za ovu rasu. Dlaka mu je duga,

oko usiju i sapa i ako se ustanovi da je secena, pas

moze da bude diskvalifikovan sa takmicenja. Jedino

se dozvoljava da mu se krati dlaka sa donje strane sapa.

Mora da se ceslja bar 4 puta nedeljno.

Veoma je radoznao i zanima ga sve sto se zbiva u 

njegovoj okolini. Ima odlican njuh i traga za divljaci 

i njuhom i pogledom.

Kavalirski spanijel voli udobnost. Ne podnosi

hladnocu i vlagu i uvek zahteva paznju vlasnika.

Jako je osetljiv i ne podnosi agresivne gestove.

Stidljiv je, ali druzeljubiv. Kad jednom stekne poverenje

ljudi, dolaze do izrazaja sve njegove lepe osobine. Voli

decu i vrlo je zahvalno cuvati ga, jer je jednako zadovoljan

i kada trci i kada mirno sedi pored vlasnika.

Rasa: Francuski buldog

Visina: oko 13 cm

      Tezina: od 8 do 14 kg

Francuski buldog je pas za drustvo. Potice od molosa iz Epirije i

Rimskog carstva. Nastao je razlicitim ukrstanjima od strane strasnih

odgajivaca u okolini Pariza u 19. veku. Prvobitno je bio pomocnik

mesara i kocijasa. Medjutim, ubrzo nalazi bolje drustvo i dospeva u 

svet umetnika. 

Ovi mali, ali snazni psi imaju specificno kratko lice i tup nos. Ponekad

se desava da zbog stopljenog nosa pati od hronicnog hrkanja. Deluje

zivahno, razigrano, druzeljubivo a u domu vlasnika posebno je izrazena 

njegova sposobnost da pruzi ljubav. Ima duboko postavljene oci i

zivahan pogled. Deluje inteligentno, radoznalo  i budno. Njegova

dlaka je glatka, meka i opustena, posebno u predelu glave i ramena,

gde se stvaraju nabori. Boja njegove dlake je obicno tigrasta, 

zuto-smedja, ponekad sa belim mrljama na grudima ili glavi.

Ovi psi su lako prilagodljivi na razlicite uslove, osecaju se prijatno u

drustvu vlasnika i veoma su dragi. Nestasni su i vole da se igraju, ali

ne prave galamu. Ljupki su i mogu da budu urnebesno smesni. Imaju

tu komicnu crtu i obozavaju da izvode gluposti da bi nasmejali ukucane. 

Dobro se slazu sa nepoznatim ljudima i drugim zivotinjama, ali duboko 

se vezuju uglavnom samo za jednu osobu. Dobro reaguju na strpljivu

i upornu dresuru koja nikako ne sme da ukljucuje udarce. Cisti su

i ponekad mozda previse uzivaju u igri, pa ne umeju da se zaustave, 

ali nisu naporni.

Francuski buldozi su osetljivi na suvise visoke temperature, vise im

prija hladnoca. Potpuno se prilagode zivotu u stanu i nije im 

neophodno dvoriste.

Rasa: Civava

Visina: od 16 do 20 cm

  Tezina: od 0,9 do 3,5 kg

Ovo minijaturno stvorenje potice od psa tecicija iz Juzne Amerike.

U davna vremena civave su bile svete ikone gornjeg sloja Asteka,

naroda koji je nestao pre 500 godina. 

Civava je mala, a ima ogromne oci, usi i izrazito je zivahna. Oseca

se kao gospodar svog sveta i nicega se ne plasi-tako makar deluje 

po okretnom, samouverenom drzanju. Veoma je inteligentna, umiljata

i privrzena vlasniku. Neke enciklopedije je opisuju kao gracioznog,

okretnog psica, prkosnog pogleda i osobina koje podsecaju na

temperament terijera. Kada neke civave preteraju sa prkosom i 

terijerskim osobinama, onda mogu biti pravi mali zlikovci.

Spadaju u odlicne cuvare jer imaju prodoran lavez koji rado koriste

na najmanji zvuk. Zato ih uglavnom cuvaju stariji vlasnici i ljudi koji

dosta borave u stanu. Ovi psi nisu najpodobniji za cuvanje u stanu

gde ima male dece, jer imaju sklonost da budu prgavi, sumnjicavi

prema svima osim prema vlasniku i ne trpe druge zivotinje. Medjutim,

savrseni su za dom starijih ljudi koji imaju mogucnost da im stalno

udovoljavaju. Takodje, savrseni su za ljude koji ne vole da se 

odvajaju od svojih ljubimaca, jer lako mogu da stanu u dzep ili torbicu.

Za pravu osobu mogu biti idealni ljubimci.

Ako ste nekada videli obucene civave, znajte da to nije nikakav hir

vlasnika. Ovi majusni psi ne trpe hladnocu, pa je preporucljivo da im 

obucete dzemper kada ih izvodite po hladnim danima, jer u suprotnom

lako rasipaju telesnu toplotu i mnogo drhte. 

Rasa: Zlatni retriver

Visina: muzjak od 56 do 61 cm

         zenka od 51 do 56 cm

   Tezina: muzjak od 29 do 31,5 kg

         zenka od 25 do 27 kg

Veruje se da zlatni retriveri poticu od stare rase pastirskih pasa koji

su bili dresirani za izvodjenje cirkuskih tacaka. Medjutim, neki kinolozi 

smatraju da su preci ove rase retriveri i vodeni spanijeli. Najbolje ih

je opisati kao otelotvorenje radosti, vernosti i suncevog sjaja. Nije 

popularan kao njegov rodjak, labrador retriver,  ali jedan od omiljenih 

kucnih ljubimaca. Njemu je zivot posvecen izmamljivanju osmeha od

ljudi, igri sa decom i usrecivanju vlasnika. U njemu ne postoji zloba.

Kao i mnogi psi, i zlatni retriveri su prvobitno sluzili za lov, ali postepeno

su sve vise osvajali svoje mesto na izlozbama. Imaju odlican njuh, a

pokazali su se i kao dobri vodici slepih, kao i labradori. Poznati su po

svojoj poslusnosti, neznosti, samouverenosti i toplini. Retko se desava

da postanu izrazito stidljivi ili nervozni. Tada je to uglavnom rezultat 

loseg vaspitanja.

Zlatnom retriveru je potrebna umerena doza dnevnih aktivnosti kako 

bi bio zdrav i u dobroj kondiciji. Iako je nezan i veseo, ove osobine

mogu da postanu mane ukoliko nije dobro dresiran i tada se njegov

entuzijazam i snaga ne mogu usmeriti na pravi nacin. Vlasnici zlatnih 

retrivera uglavnom komentarisu da su ovi spi "kao iz snova".

Ova rasa je poznata po dobrom zdravlju pasa, ali ono o cemu treba

voditi racuna je da su zlatni retriveri podlozni bolestima oka koje 

mogu dovesti do slepila.

Rasa: Labrador retriver

  Visina: muzjak oko 56 cm

          zenka oko55 cm

Tezina: od 25 do 30 kg

Labradori su veliki, snazni psi i potrebna im je redovna vezba da

bi ostali u kondiciji. Prija im zivot u porodici gde su setnje, igranje

frizbijem, loptom i trcanje redovne aktivnosti.

Dlaka labradora je njihova prepoznatljiva oznaka: kratka, gusta,

prilicno ostra, i uvek jednobojna (moze biti crna, zuta ili cokoladno-

braon). Ponekad imaju belu fleku na grudima.

Odlikuje ih odlican njuh, obozavaju vodu, veoma su budni, oprezni

i poslusni, vole da ugode vlasniku. Nikada ne pokazuju agresivnost 

ili strah. Ovo je savrsen pas za zivot u provinciji. Trenira sa nevero-

vatnom dozom energije i posto je veoma inteligentan, shvata 95%

komandi vec posle par ponavljanja.

Brzo raste i vec posle sest-sedam meseci smatra se odraslim psom.

Zbog toga se dresira od malena, jer kada poraste, tesko ga je 

obuzdati kada skace na ljude u zelji da ih pozdravi.

Labradore su u 19. veku dresirali za donosenje divljaci. Ovi psi

instinktno donose divljac i bez razmisljanja uskacu u najhladniju vodu.

Zbog odlicnog njuha, policija ih koristi za otkrivanje droge, a takodje

spadaju u najvestije vodice slepih. Labradori su verni, nezni prema deci

i veoma omiljeni u drustvu. Treba dobro voditi racuna o njihovoj ishrani

jer ako ne dobiju svoju dnevnu dozu trcanja ili setanja i ako previse 

jedu, mogu postati veoma gojazni. Kada ostare, uzivaju u toplom domu

i lencarenju. U poslednje vreme im raste popularnost, pa sada ova rasa

spada medju najtrazenije u Americi, Engleskoj i Francuskoj.