Rasa: Jazavicar

Visina: nije precizirana standardom

Tezina: do 4 kg

Svakom ko ugleda jazavicara bice odmah jasno ciji je on ljubimac. Vrlo cesto je to

pas za jednog coveka, sto znaci da se jako veze za svog gospodara. Njegov vlasnik 

nije nikad sam - po kuci ga uvek prati dugacka, niska senka. Ne mozemo reci da

jazavicar ne voli druge ljude, on jednostavno zna koji ljudi pripadaju njemu. Dobar je

prema deci ukoliko je od malena naviknut da se sa njima igra. Zbog njegove 

druzeljubivosti, ne treba ga drzati van kuce.

Jazavic je kratkonogi pas kratke, glatke, crne dlake visokog sjaja. Obicno nema 

standardni pseci miris i odlican je za cuvanje, kako u gradu, tako i na selu. Odan je, 

inteligentan, ziv, veoma hrabar i uporan pas. Uopste nije stidljiv. Rasa je nastala u 

Nemackoj pre 300 godina i koriscena je u lovu, kako na zemlji, tako i u kopanju jama 

pod zemljom u potrazi za leglima jazavaca.

Iako malenim rastom, imaju vrlo dubok glas, poput velikih pasa, pa su dobri cuvari kuce,

mada nece da ugrizu.

Izuzetno je vazno voditi racuna o njihovoj tezini, jer su zbog dugackih ledja podlozni 

bolestima kicme. Ali, to ne znaci da su jazavicari krhka bica, oni su pravi, cvrsti lovacki

psi. Ne treba im previse setanja. Dve umerene setnje dnevno su mu dovoljne. Jazavicari

su dugovecna pasmina i uz pravilnu negu cesto dozive i do 16 godina.

Jazavicari mogu biti kratkodlaki, dugodlaki i ostrodlaki.